О књизи: 1959. / Обичан јесењи дан. Прозори дежурне просторије 87. полицијске станице са решеткама гледали су на Гровер Парк, светлуцајући свим бојама јесење лишће. Индијско лето, попут ћерке индијанског поглавице, украшено шареним перјем, носило је јаркоцрвену, наранџасту и жуту боју. Ваздух је био топао и милујући, сунце је сијало на беспрекорном плаветнилу неба, а његови зраци су продирали кроз прозорске решетке у пругама златне светлости, у којима су неуморно плесали прашинари. Улична бука продире кроз отворене прозоре, мешајући се са уобичајеним звуцима дежурне собе, стварајући осебујну и чак пријатну музику.